Vladimir Torbica, kapiten Spartaka, uspešno nosi plavo – beli dres punu deceniju. Iako jedan od najstarijih u ekipi kada je na terenu itekako mnogo znači timu u bitnim momentima. Njegovo iskustvo i fudbalsko znanje su nezamenjivi. “Živa legenda” Spartaka, kako ga mnogi zovu, najavila je ipak kraj aktivne igračke karijere na kraju sezone.

Svi poštovaoci Spartak Ždrepčeve krvi, ali i mnogi drugi zaljubljenici u fudbal imali su priliku da vide zanimljive i atraktivne fudbalske poteze koje izvodi  kapiten „golubova“ Vladimir Torbica. Jedan je od igrača koji je svojim fudbalskim znanjem  obeležio povratak Spartaka u elitu Srpskog fudbala, kao i  ispisivanje stranica klupske istorije subotičkog superliigaša.

Tačno pre jednu deceniju Spartak  je obezbedio plasman u Superligu Srbije i od tada je kapitenska traka na ruci Vladimira Torbice. Odigrao je do sada oko 300 prvenstvenih utakmica u dresu plavo – belih, a na poslednjoj ove polusezone protiv Voždovca, iako najstariji na terenu, bio najbolji pojedinac ekipe Predraga Rogana.

– Ponosan sam na ovih 12 godina koliko sam u Subotici iako nisam mislio da će biti ovako kada sam došao. Deseta sezona u Superligi, dva puta smo izborili plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Za jedan klub koji nije  rame uz rame  bio sa Vojvodiniom, Zvezdom i Partizanu to je zaista veliki uspeh– počinje priču kapiten “golubova” i priseća se svog  dolaska u grad sportova – Posle uspešne sezone u Apatinu gde smo završili na šestoj poziciji elitnog ranga Mladost je zbog gubitka sponzora istupila iz Super lige. Većina igrača je napustila klub, svako je otišao na svoju stranu, a meni je stigao poziv od predsednika  Dragana Simovića. Tada počinje subotička priča za mene. Slobodan Kustudić  nam je bio trener. Nisam imao prilike da ga upoznam pre toga, ali je krenula uspešno saradnja. Videlo se da me čovek ceni i da me poznaje od ranije. Na najbolji mogući način sam uzvratio to poverenje, odlično samo odigrali taj prvi deo, a onda je došao Ranko Popović na polusezoni. Iz godine u godinu smo išli iz ranga u ran. U Drugoj ligi smo se fuzionisali sa Spartakom i te sezone, 2009. godine izborili plasman u Super ligu Srbije kao Spartak Zlatibor voda. Tada mi je dodeljena kapitenska traka koju i danas nosim kada sam na terenu.

Za razliku od velikog broja igrača u domaćem šampionatu, jedini ste koji je ostao veran istom klubu 12 godina. Da li žalite što niste otišli u neki drugi klub?

– Mogu samo da žalim što nisam ostvario neki inostrani angažman, a što se tiče Srbije nisam mogao sebe da zamislim u nekom drugom klubu. Ne kažem da nije bilo šansi i ponuda. S obzirom da su vodeći klubovi uvek osvajali trofeje u Kupu i ligi, normalno je da svaki igrač ima motiv jednog dana da podigne neki od pehara, ali ja sam odlučio čvrsto da gradim karijeru u Spartaku. Odbijao sam mnogo puta ponude superligaških klubova koji su u rangu sa Spartakom. Vojvodinu sam čak dva puta odbio. Što se tiče finansijskih momenata možda bi bilo bolje da sam prešao u neki drugi, ali ja sebe nisam mogao zamisliti u drugom klubu. – kaže Torbica – Svi koriste frazu, „klub je kao druga kuća, ali za mene je to stvarno tako. Svaki dan s uživanjem idem na trening i iščekujem da počne. Volim da vidim te ljude na stadionu, ekipu jer je za mene to nešto posebno. Ljudi u klubu me cene i to je nešto što prelomi u odnosu na neke druge stvari koje su trenutno dobre, ali prolazne. Gradio sam svoju karijeru u ovom klubu i uspeo u tome.

U proteklih devet i po godina bilo je uspona i padova. Koju sezonu će te posebno pamtiti?

– Svaka sezona je priča za sebe, bila dobra ili loša. Više volim da ističem lepe stvari i da pričam o njima, pa ću izdvojiti prvu seznu u superligaškom društvu pod vođstvom Zorana Milinkovića. Krenuli smo loše i svi su nas na početku već otpisivali i prognozirali nam povratak u Drugu ligu. Međutim, ta ekipa je imala izuzetno jak karakter. Svi igrači su bili izuzetni profesionalci. Uspeli smo da se izdignemo iz te loše situacije. Stvorili smo savršenu atmosferu u timu, na terenu i van terena i na kraju uspeli da izborimo  kvalifikacije za Ligu Evrope. Rame uz nju je prošla, koju smo vrhunski odigrali  i ponovili plasman na međunarodnu scenu. Ne mogu se izostaviti i one kada smo se borili za opstanak i na kraju uspevali da se spasimo. – priseća se veteran “golubova”

Pred duel sa Crvenom zvezdom odigran početkom decembra 2018. godine, najavili ste da je za Vas ovo poslednja sezona.

– Definitivno je kraj moje igračke karijere po okončanju ove sezone. Razgovarao sam sa ljudima koji vode klub i u ovom momentu mislim da je to ispravna odluka, iako bez lažne skromnosti, svi koji me poznaju i koji prate Spartak savetuju mi da nikako još ne završavam jer mogu da igram. To me tera još da razmišljam. Jedna strana kaže da nastavim i dalje, a ona druga da je dosta. Ne igram standardno i više nisam toliko fizički spreman kako sam bio. Mogućnost povrede je sve veća što mi se i dešava, a na kraju i interes kluba je da se takmiči sa mlađim igračima, da ih afirmiše i to nije nikakva tajna. Na leto će biti kraj moje igračke karijere, ali ću ostati u klubu.

Kakvi su planovi? Da li sebe vidite kao trenera jednog dana?

– U radu sa mlađim selekcijama mogu sebe zamisliti kao trenera, ali seniorske ekipe ne. Takav stav sam zauzeo već u prvom razgovoru sa ljudima iz kluba. Video sm mnogo toga za ovih dvadeset i nešto godina profesionalnog igranja. Kao igrač imaš stresne situacije, ali trenerski posao nosi još više stresa i pritiska. Takva neizvesnost mi nije potrebna. Rad sa mlađim selekcijama me je oduvek privlačio i ukoliko  budem u tom pravcu išao jedino mogu da radim sa decom. Do leta će se sve iskristalisati.- ističe Vladimir Torbica –  Ono što je važno  sa ljudima iz uprave tokom neformalnog razgovora  došli smo do rešenja da ovog leta završim igračku karijeru, ali da ostanem u klubu jer  im je potreban čovek ovakvog profila u nekom organizacionom smislu. Mnogo me cene, to vidim. Imam poštovanje sa njihove strane, a i oni sa moje. Dugi niz godina sarađujemo, ako bude sve kako treba nastavićemo i dalje tako.

preuzeto sa www.subotica.com