Fudbalsko čudo na severu Bačke

Iako su tokom prošlog leta doživeli dosta promena u igračkom kadru, uz to ostavši bez pojedinih nosilaca igre, „plavi golubovi“ su izrasli u respektabilan kolektiv, tim koji se ne plaši da izađe na crtu nikome i koji ima kvalitet i potencijal za velika dela. U velikoj meri zasluge za uzlet pripadaju Aleksandru Veselinoviću,  šefu stručnog štaba i čoveku koji je imao jasnu viziju kako da iz vlastitog poimanja fudbala, obogaćenog onim što klub poseduje u fondu igrača, počne da stvara čudesnu priču čiji se kraj nikako ne naslućuje.

– Posle kratkotrajnog rada u Vojvodini, dobio sam poziv od predsednika Spartaka Dragana Simovića i potpredsednika Željka Kneževića, koji su procenili da sam tip čoveka i stručnjaka koji bi trebao da radi u Subotici – rekao je Aleksandar Veselinović. – Dogovorili smo se, podelivši zajedničku viziju, bolje reći – priču, koju smo počeli da stvaramo mlada ekipa, članovi uprave i ja. Tokom leta klub su napustili treći strelac prošlogodišnjeg prvenstva Ognjen Mudrinski, Crnogorac Jovović, Slovenac Trefl i standardni prvotimac Anđić, tako da je ekipa bila dosta oslabljena. Prevashodni cilj bio nam je da izbegnemo grčevitu borbu za opstanak, ali je sve otišlo u nekom drugom, pozitivnom pravcu, kako za sam klub i sve nas koji u njemu radimo, tako i za same igrače.

Kako je to krenulo u nekom drugom pravcu u odnosu na onaj koji ste planirali, a kojim ste prosto opčinili Srbiju?

– Nikada ne možete da kažete i prognozirate kakvi će rezultati biti. Kada sam došao, rekao sam predsedniku Simoviću da ne mogu da garantujem koliko ćemo bodova osvojiti, koliko golova postići, niti na kom mestu ćemo biti. Jedino što sam mu obećao bilo je to da ćemo igrati napadački fudbal i to protiv svakog rivala. Sada, posle 16 odigranih utakmica, zavničan podatak je taj da je ovo najuspešnija sezona od osnivanja FK Spartak 1947. godine, jer imamo najveći broj osvojenih bodova u istoriji, a posle Crvene zvezde i Partizana treća smo najefikasnija ekipa u ligi. Uz to, veoma mi je drago što su se afirmisali mladi igrači, poput Ostojića i Ćalasana, koji su postali mladi reprezentativci Srbije, tu je i član mlade selekcije Makedonije Abaz, pa kapiten mlade reprezentacije Crne Gore Vukčević, a od petka uveče Spartak ima i A reprezentativca naše zemlje – Đorđa Ivanovića.

Koji su još  plusevi koji su Spartaku ŽK omogućili da pođe neočikannom i nesanjanom stazom uspeha?

– Što se Ivanovića tiče, kada sam došao, a na osnovu njegove građe, umeća i potencijala, procenio sam da treba da ga pomerimo s bočne pozicije ka sredini terena i to je, ispostavilo se, bio pun pogodak. Afirmisao se, s devet postignutih golova trenutno je drugi strelac lige, odmah iza Pešića, a usledio je i poziv za reprezentaciju. Stefan Hajdin je, takođe, jedno od naših otkrovenja, mladić kojeg smo doveli iz Srpske lige, konkretno iz Stare Pazove i koji se nametnuo. Tu je i mali Kerkez iz Čelareva, jedan od najtalentovanijih štopera, koji prošle godine uopšte nije igrao, pa Japanac Šimura koji je stigao iz crnogorske lige, Nemanja Nikolić je lane bio treća napadačka opcija posle Mudrinskog i Purovića, a u ovoj sezoni je realno, uz Boaćija iz Zvezde, najkompletniji napadač u našoj Superligi. Treba naglasiti da Savković igra mnogo bolje nego što je to činio lane, odličan je Čečarić, drugi štoper Radovanović je izvanredan, pa već pomenuti golman Ostojić… Imamo, dakle, čitavu plejadu mladića koji su lepa perspektiva Spartaka i srpskog fudbala.

Utisak je da je naša fudbalska javnost posebnu pažnju na igre i rezultate Subotičana obratila tek nakon one, po mnogima, senzacionalne pobede nad Vojvodinom u Novom Sadu (5:0).

– Igrom slučaja, tako se potrefilo. Vlada Gaćinović i ja radili smo u Vojvodini, nažalost, veoma kratko, a onda je Spartak slavio ubedljivo u Novom Sadu upravo sa nama na čelu, što je bila jedna od najubedljivijih pobeda u klupskoj istoriji i jedan od najtežih poraza Novosađana u analima. Možda je i pre, odnosno posle toga bilo i naših boljih igara, ali je taj trijumf obeležio jesenji deo prvenstva i gromoglasno ođeknuo u čitavoj fudbalskoj javnosti.

Možete li sada da konkretnije kažete zbog čega ste, posle samo 19 dana, napustili redove Vojvodine?

– Bilo mi je veliko zadovoljstvo to što sam radio u Vojvodini, a iz nje sam otišao bez poraza. Imao sam dve pobede i dva remija, uz veoma pozitivnu ocenu javnosti o napadačkom fudbalu koji smo igrali. Sa svima sam u Novom Sadu imao izvanrednu saradnju, a pri tome mislim na članove Radne zajednice, igrače, trenere i navijače, ali nisam bio na istim talasnim dužinama s dvojicom tada vodećih ljudi u klubu. Imali smo različite profesionalne vizije o načinu na koji treba da se radi, ali i ljudske poglede na neke vrednosti. Nisam mogao da sprovodim svoje ideje i smatrao sam da je najpoštenije da odem i drago mi je što je sve prošlo bez ikakve afere. Jednostavno, moji životni prinicipi mi nisu dozvoljavali da nastavim taj rad, ali mi je velika čast to što sam bio deo istorije tako velikog kluba kao što je Vojvodina – zaključio je Aleksandar Veselinović, čovek koji je, zajedno s igračima i upravom Spartaka ŽK, počeo da stvara fudbalsko čudo na samom severu Srbije.

Aleksandar Predojević

Kakva su očekivanja koja imate pred nastavak prvenstva?

– Ulazimo u sam finiš jesenjeg dela sezone, koja je imala izuzetno zgusnut raspored. Ne treba da odstupimo od našeg običaja da idemo od utakmice do utakmice, da u svakom duelu igramo maksimalno, a onda ćemo da sačinimo izveštaj šta smo to uradili i povučemo smernice u kom pravcu treba da koračamo dalje. Videćemo u kakvom ćemo biti stanju, ko će od igrača ostati, a ko će nas napustiti. Klub od nečega mora da živi, prodaja igrača je neminovnost, ali ostavimo to za vreme koje tek sledi. Imam sreću da sam u svim klubovima u kojima sam radio imao izvanrednu saradnju s navijačima. Drago mi je da se fudbalska Subotica probudila, iako, nažalost, to još ne primećujemo po poseti na našem stadionu. Trudom i kvalitetom rada i igara, momci koji nose dres Spartaka ŽK to zaslužuju. O Evropi nećemo da pričamo, setimo se od kakvih smo želja krenuli. Nastavljamo dalje svojim putem, a videćemo kuda će nas on odvesti –rekao je Veselinović.